Ihre Browserversion ist veraltet. Wir empfehlen, Ihren Browser auf die neueste Version zu aktualisieren.

Safeta ObhodjasSafeta Obhodjas

Sve dobri muslimani

Veröffentlicht am 31.03.2021

Poštovani čitaoci, teme i inspiraciju za moje prve priče na njemačkom nastajale su od mog literarnog slaloma između jezika, kultura, religija, između onog što je nekad bilo i ovog, čemu sam se morala prilagoditi. Ovo je jedna od tih ranih priča, koju sam za ovu priliku prevela sa njemačkog.

Za sedmicu-dvije uslijediće i druga priča o doživljenom Jedna rodjena i jedna opredijeljenja, koju sam već objavila u njemačkom blogu.

Sve dobri muslimani  

 Mog oca se nije doticala mudrost literarnog maga, Luisa Borhesa, koja nas uči da je za religiju lahko umrijeti ali za nju zaista teško živjeti. Moj otac nije želio umrijeti ni za kakve ideale ali još manje živjeti u pobožnosti. Kao mladić je shvatio da svoj život ne može podrediti religiji. Rođen je kao musliman, vjerovao je u Boga, ali nikako nije mogao ispunjavati dužnosti koje mu je propisivao islam. Ali je bio spreman odgovarati za svoje grijehove i prezirao je svako licemjerstvo.

Predstavimo sebi, neko je ovdje u Njemačkoj pozvao mog oca na slavlje kod nekih sugrađana porijeklom iz Turske. Babo bi odmah započeo nasmijavati slavljenike svojim šalama. „Sinak, nemoj mi bogati sipati tu mastiku iz te discount-kese. Što kriješ tu flašu, meni je to ispod časti. Ti misliš, dragi Allah ne vidi šta ti radiš. Ili one što su se napili u onom ćošku. Evo moje čaše na stolu, možeš sipati da svi vide. Allahovu kaznu ću prihvatiti i podnijeti.“

Imala sam i jednu vrlo pobožnu tetku. Ona je klanjala svih pet vakat namaza i pri svakom koraku prizivala Svevišnjeg. Svakog Kurban-Bajrama je mislila na svog rahmetli supruga Mustafu. U njegovo ime je za kurban  namjenjivala jednog velikog ovna. Ali ona je bila vrlo škrta i čak ni prilikom tog svetog čina nije mogla odoljeti iskušenju. Tetka je siromašnima dijelila samo jednu četvrtinu kurbana, a ostalo je dospijevalo u njen lonac ili zamrzivač. A podrazumijeva se da je trebalo biti obrnuto.

Sjećam se jako dobro i jednog našeg komšije koji se prezivao Avdić. Uzgajao je ovnove za Kurban-bajram. Ali, on je bio jedan lukavac ili skoro mađioničar, jer je najslabije životinje uspijevao prodati po maksimalnoj cijeni. Poslije se hvalio time i ismijavao sljepilo svojih mušterija.

Ni ja nisam mogla odoljeti svom iskušenju. Mene je šejtan navraćao da baš takve likove biram za svoje priče o životu u Bosni. Upozorenje da to ne smijem činiti došlo je previše kasno. Šeherzadino prokletstvo mi je postalo kao droga, opijena stvaralačkom fantazijom zaboravljala sam na strah i zabrane. I buđenje ali i noćne more su došle kasnije, kad se više ništa nije moglo promijeniti.

Prošle noći me u snu progonila pravda onih, koje su moje priče strašno naljutile. Sanjala sam da su me izveli pred sud pravednih. I tužitelji i suci su imali zakrabuljena lica ali poznat glas, glas imama iz našeg džemata.

- Ko ti je odobrio da od muslimana praviš takve karikature? - šištao je jedan od tužitelja na mene.

- Poštovani sude, ja ne znam šta vi mislite? - branila sam se drhtavim glasom.

- Zašto pišeš o lošim muslimanima kao što je bio tvoj otac?! -viknuo je Pravedni.

- Ali zašto vi mislite da je on bio loš? On je bio dobar čovjek! Radio je dan i noć, da bi prehranio djecu i poslao ih u školu. Ponekad čašica ili dvije, to nije nikakav grijeh, zar ne!

- Dobro tvoj otac, ali šta radi taj prevarant Avdić u tvojoj priči? - prekide me jedan od sudija.

- Avdić, uzgajivač kurbana, na njega mislite. I on je isto bio dobar čovjek. On je spasio mog brata iz nabujalog potoka. Znate, danima su padale kiše, potok je podivljao, odnio mostove... - ohrabrila sam se i pokušavala im održati lekciju o ljudskoj dobroti.

- A ta sova, tvoja tetka, koja se nije držala propisanog u islamu, je li i ona bila dobra žena? - ismijavali su me.

- Pa i nije bila tako loša. Prekrasno je pjevala, posebno naše narodne pjesme, sevdalinke. Najradije sam slušala kako pjeva onu Mujo đoga po mejdanu voda. Znate ono, ljubav iz mladosti, jagluk za pojasom.

Oh, to je bio jedan mučan san. Kad sam se probudila, shvatila sam da su me suci istjerali i zabranili da ikada više dođem u njihov džemat.

Sad se pitam, je li to bio san ili je bila stvarnost?

Cookie-Regelung

Diese Website verwendet Cookies, zum Speichern von Informationen auf Ihrem Computer.

Stimmen Sie dem zu?